Ne, meni je dost tih grant Peroša i kaj ti ja znam kak se sve zoveju ti lovci v mutnom nogometu!
Ne, gospon Peroš su sazvali novinare i, kak veliju, precizno fiškalski nanizal svoje činjenice koje nemaju veze s preciznošću, nego koje govore kak je Peroš zmanipuliral činjenice, da bi spasil svoje dupe. Jer, nema kaj, treba otić z tog mesta. Zato kaj je sve prevaril. Ljudi su kupili karte za nogometnu tekmu, a gledali su nateravanje, razbijanje i suđenje kak da je sudec bil korumpiran, što ne bih mogel potvrdit, pak ne bum ni rekel. Nogometa ni bilo, to kažeju i stručnjaki kak je sam Bilić. Izbornik. Kaj veli da je kak druker sretan, ali kak stručnjak, e to je nekaj drugač.
Najme, kaj, Hajduk je dal dozvolu, ne, da se Poljud zasipa smećem od papira. Četiri-pet tona. To sam grant Peroš precizno veli! Pa kaj onda hoće?!
I krivicu baca na BBB, kaj su oni bacali baklje. I kaj su se šorali s murjom, ne.
Kad bi štel bit fiškal, tak bedasti kak Peroš, onda bi rekel da su BBB šteli bacanjem baklje upozoriti na to kaj bi bilo da bace baklje na teren? I da te baklje zapale papir?
I onda moš mislit stampedo!
Neki primitivci uporno tvrde da je to bil spektakl, to kaj su bacali na teren četiri-pet tona smeća! Prazan papir odlepršal je iz praznih glava Peroša i ostalih lučonoša. I dolepršal u spektakl glave Blažićka i ostalih spektakularnih spektakualaca. Mi gore, v Krapini, imamo Dedeke Kajmbuščake, a ovi na Poljudi Barbe Spektakualce!
Bil bi spektakl da su ti tajkuni, kaj su kupili Hajduka ne znam kojom lovom, bacili na teren kojih četiri-pet tona Starčevića ili takvih nekih frajerof kaj su se naslikali na kunama!
E, to bi bil doista spektakl!
I utakmica se ne bi odgodila tak dugo. Jer bi publika za minutu-dvije očistili teren do zadnje lipice.
Meni uopće ni briga za elver. Elver, elver, jebi ga! Meni je sve elver kaj sudac sudi i tu nemam kaj reći.
Al ono kaj su napravili igrači Hajduka do elvera je direktno za ćorku. Ono kak su Mandukića šteli ubiti! I, umjesto da te atentatore na nogač uhapse i sprovedu tak kam se ubojice sprovode, ono čkome kak baba pred vragom.
Ili onaj tip kaj je Lovreku čupal histerično kosu u šesnaestercu. Meni se vidlo kak da je stara baba napala zgodno dečeca i vukla ga v krevet, a on ni štel. I onda je Bebek, kaznil s drek-papirom dečeca kaj se dal od babe vuči za kosu i kaj nije štel s zonjom v krevet. Jer Bebek, valda, misli da mu je svugdje lepše neg v gačami!?
Ne, Peroš se rodil kad i elver. Do tad je čkomil, kak i Bebek. Koji je ovom tekmom odsudil svoje svjetsko nogometno prvenstvo, dole u Afriki.
Od bedaka nemreš ništ drugo očekivat osim da bude bedak. Tak i Peroš. Koji voli Hrvatsku, jer je Peroš precizan kak odvjetnik, a zna se da se odvjetniki navijaju z lovom.
Pa bu rekel da Maminjo Jedan i Dva razjedinjuju Hrvatsku. A on je zjedinjuje, ne?! Znal sam da bu to potegnul jer je bedak. Naime, veće štete ima Hrvatska od Peroša i ostalih rasista z Poljuda. Kaj su vređali Samira zato kaj ima crnu kožu i belu dušu. Kak i Eduardo, ne. A Peroš i slični imaju belu kožu i kak vrag crnu dušu!
A kaj se Maminja tiče, sam svedočil da je, onda kad je bila frka, više love podelil Hrvatskoj vojsci i izbjeglicama, odasvud, pa i iz Splitske županije, neg kaj su dali oni tipovi da bi kupili Hajduka! I to Peroša žulja.
E, sad, bi još trebal reći kak je sudec prekinul tekmu nakon minobacačkih i drugih zračnih napadaja na stadion. Sudec je prekinul utakmicu, jer nije videl ni prst pred nosom.
Znam da bu Peroš i njegovi lučonoše rekli precizno da to ni točno, jer sudac uopće ni držal prst pred nosom. Buju rekli da se u tom trenutku baš česal po jajima i riti. More biti da su u pravu, morti je Bebek držal prste i negdje drugdje, kaj ja znam, niš se nije vidlo, pa nemrem reći ni da je taj prst držal pred svojim nosekom ili nutri, v Perošovoj bulji.
A prema fotkama, nije Rosso sam držal luč visoko gore. Mora da je zublja bila teška, pa mu je pomagal neki kolega iz tima. A Rosso bu sam platil. Onaj drugi bu se zvlekel, jer nije držal baklju, neg je samo pomagal kolegi da mu ne bi pala na skupu nogometnu glavu.
A kaj se tiče baklji, Torcide, BBB i ostale nogometne navijačke inteligencije, to sam već rekel. Ne mislim da je paljenje baklje navijanje. I ne mislim da Torcida, BBB i ostala nogometna navijačka inteligencija navijaju za Hajduka, Dinamo… neg da navijaju sami za sebe. Nigdje ih nema, pa se vide na tekmama kak glavni igrači.
Navijanje je ono kak su Splićani navijali za rukometnu repku. Sve same morske vile i vilenjaci!
Jer jednom bu baklja planula nekom na glavi i skurila bu ga. I čovek bu zgorel.
Morti je jedna takva baklja, negdar davno, pala Perošu na glavu.
Pa mu je znutri sve skureno?! Precizno, odvjetnički!
Najprije su drukeri odlučili da buju oni igrali, a igrači nek gledaju. Jer drukeri Hajduka nisu došli gledati tekmu, nego igrati.
Pa smo tak prvih dvadeset minuta gledali novu meteorološku senzaciju: iz navijačkog oblaka, kaj se skupil ispod samog krova stadiona, na travnjak se sručio pljusak izrezanih papira. I travnjak se začas zabijelil. Toliko da se nije moglo igrati, sve dok ljudi-ralice nisu donekle taj papir-snijeg nogama i lopatama izgurali metar-dva izvan terena.
Tom meteorološkom senzacijom su fol bili svi iznenađeni. Bura, ne! No, ja mislim da su svi znali i da je to pripremano. Jer, nemre se sam papir zrezati, a nemre se ni sam donesti gore pod krov. I moraš ga rukama bacati, jer nemre ni sam padati, kak pristojan sneg ili još pristojnija kiša.
I tak smo prvi frtalj sata gledali kak neki tipovi istovaruju smeće na travnjak, a potom kak se to smeće čisti. Ne, prljav posel!
Znal sam već tad da od nogača ne bu ništ!
Posle sam skužil da su se igrači Hajduka došli šorati, a ne igrati. Tu je Vlak pogrešil. Došel je igrati nogač. Pa je sastavil tim od špilera. Momci iz Maksimira došli su špilati, a Hajduku nije bilo do igre.
To sam videl kad su, s prvim zviždukom suca, krenuli u kosti dinamovih igrača. Mandukuća su u prvoj minuti gotovo vubili. Onaj Andrić.
A sudac je to pustil. Jebe se njemu, ne bu on doma nosil masnice, ne bu šepal v gipsu.
Umjesto da je to odmah srezal. Andrić je zaslužil crvendača u prvih pet minuta. Ali kaj, i sudec se smrznul od straha. A morti je i on bil zatrpan u nekakvoj mećavi?
Uostalom, poglečte faulove! Hajduk je tu bil dominantan, premda im je sudec šenkal bar tri-četiri crvendača.
Šoralo se celu tekmu. Igrači su više ležali neg kaj su trčali. Ne, imate onu statistiku koliko je ko pretrčal kilometara. Trebalo je uvesti novu statistiku – koliko je tko ležao na travi i smeću Poljuda!
Zato mislim da jučer nije bilo nogača. Dinamovi špileri su se splašili od Hajdukovih fajtera Andrića, Buljata, Vejića ili kak se već zovu ti razbijači.
A možda Hajduk i Dinamo uopće nisu igrali.
Morti bu danas odigrali mirnu tekmu? Morti bu Hajdukovci šutirali loptu, a na igrače. I morti bu sudec sudil onak kak nogometni zakon propisuje?
I morti bu navijači bili pravi drukeri, a ne specijalci koji su bombardirali teren s nekakvim dimnim bombama i drugim vatrenim i meteorološkim oružjem.
Pa je dima bilo toliko da je sudec moral prekinuti tekmu. I to zauvek.
Ne znam kaj Sabor dela. Zabranili su pušenje, ne, jer škodi, a onaj dim nije štetan?!
Vraga nije, gospon Hebrang. Dim cigareta je pravi miris ljubičica, svježina ozona, u odnosu na onaj dim iz raketa i dimnih bombi!
Evo, za nekoliko dana pak bumo znali ko bu i ove godine drmnul prvenstvo Hrvatske u špilanju nogometa.
Mi, Dinamo, ili oni, Hajduk.
Ove su se godine neki tajkuni skockali i kupili Hajduka Ko zna z kojom lovom? I tak su postali vlasniki 'Ajduka, kak govore oni kaj nisu imali H u svome pismu.
Ja si sve nekaj mislim da je to kajgodizam, to kaj neko kupi klub. A, kaj znam, morti su kupili i drukere, u kaj sumnjam.
No, bilo kaj bilo, Dinamo i Hajduk buju za koji dana vidli jel jače plavo srce ili bili novčanik.
No, nemre se reći da i naši imaju manjše deblji novčanik? O, ne.
Al se može reć da smo bolji i da nam je sigurno i ovo prvenstvo.
Zato je Maminjo i angažiral Vlaka za trenera. Ne, vlak zna potegnut i mogel po povući puno više bodova.
I onda bumo opet šteli u Europu.
Kaj da se to može hteti.
A bilo bismo i prvaki Europe sa svim onim igračima kaj su se razbacali od Kavkaza do Londona.
Ti bokca, koji bi to sastav bil s Čorlukom, Vukojevićem, Modrićem, Kranjčarom, Olićem i naših Zagorcem Eduardom?
Eh, kad bi se skupili, koja bi to ševa bila!
Koji Manchester, koja Barcelona, koji Inter ili Real. Bila bi to ševa iz onih vremena kad smo iz rende imali sve.
Jesen ti bingulicu, ne smem ni pomisliti kad je to bilo.
Već su mi živce požderali ti divlji fakini, ti BBB kaj sebe nazivaju drukerima našega Dinama. Zločesti jesu, ali navijači nisu, vrak im kopačke zvezal!Meni se, kak pravom plavom kibicu, nekak vidi da su to fakini koji su sami sebi dost. Mi se vidi da su si zmislili neku novu vrst športa, pa ideju na tekme samo zato da bi tam igrali tko bu se jače deral, tko bu bolje psoval ili nekaj takvoga. Samo da ih vidi na TV i da o njima piše onaj Židak i slični. Mama, vidi me! Mama, o meni pišu novine!
Fućka im se ko igra, oni, tam na severu popjevaju neke dosadne pjesmice, pak nam igrači zaspeju na terenu i nemreju igrat. Samo bleje gore i slušaju.
Je, Dinamo je uvek bil jak. Sećam se kak su nagarili, tu v Maksimiru, bečkoga Rapida i Wackera. Šest jedan i šest dva. A u Rapidu je tada branil Zeman, tad najbolji golman na svijetu. „Mara“ (ovaj gore na fotki, Woelfl, ne) mu je strpal 4 komada.
I tak dalje.
Posle su dečki osvojili Kup velesajamskih gradova. U finalu su potukli Engleze, Leads, ne.
Danas „Dinamo“ nemre niš u Europi. Ali mogu ti fakini sa severa. Kaj se samo „Dinamo“ naplaćal kazni! Sem ti bigulicu!
Mi se nismo šorali ni kad smo zgubili prvenstvo 1951. Imali smo tri kola prije kraja pet bodova fora. Dvje smo tekme izgubili i jednu igrali kak šahisti, remi, ne.
I Zvezda nas je stigla i bila prvak, vrag joj suce pokupoval na stočnom sajmu, tamo prek puta Veterinarskoga faksa. Žnirance sam s cipela pojel od muke! Al nis nikoga zveknul u bulju.
Otišel sam na Špicu i tam se žalil na sudbinu nas purgera. Sem ti masne čvarke.
Ne bum rekel da na stadionu ni bilo šore. Je, bilo ih je, bilo. Jednom je takva mara pala kad je onaj Hajdukov bek, Bego mi se vidi, s kopačkami Pašiću glavu razderal. Skoro ga je ubil. Pa smo se pošorali s Hajdukovcima. Ja sam bil klinac, sedil sam s faterom na zapadu, a šora je bila između juga i zapada.
Al ni tamo se nisu šorali pravi drukeri. Šoraju se samo divljaci, a drukeri su gosponi.
Al' nisam štel o tome.
Štel sam reći da više nejdem na tekme, jer nemrem gledat cirkus BBB. I mnogi drugi nejdeju na tekme zbog njih. Da sam gospon Mamić, ja bi im utakmice četverostruko naplaćival. Pa da vidim kam bi onda dolazili, ti Huni?! Morti u Zoološki, ali nemrem dušu grješiti.
Štel sam reći da bi išel na tekme kad bi drukeri bili pravi drukeri. Ne, sad imaju internete i sve te mašine. Pa se moreju šorat na internetu i na tim mašinama. A nek stadioni budu bili kak nekad, za nogomet. Kad je moj stari na tekme vodil moju mamu, mene i sestru. I seka i ja smo vikali, grickajući košpice, „Napred plavi, crveni su mravi!“ Ili tak nekak.
Ti bokca, prije smo znali i izgubiti, i od Zvezde i od Partizana i od Hajduka, vrag im kopačke zvezal, al smo navijali, jer biti Plavi kibic značilo je biti Hrvat. Hrvati i kad su gubili bili su gosponi. Ne, drukali jesmo, znali smo promuknuti kak smo se derali, ali smo bili gosponi. Kad je tekma bila gotova, otišli bismo na gemišt i doma, ne, sutra je trebalo delati.
Meni se vidi da ovi uopće niš ne delaju. Samo dreče po Maksimiru i po svetu! Kak norci!
Zato mislim da ovi uopće nisu Hrvati, a ak jesu, onda su to divlji Hrvati, kaj su živjeli u špiljama od stoljeća šestog! I onda se zbudili prije par godina i sad bi šteli biti glavni. Ono, zanimanje: BBB!
Pa nas sramote po celome svetu, vrag im onaj prvi B bacil njihovu tateku Sotoni!
Zato sam odlučil da si otvorim ovo kaj sam si otvoril na unukovoj mašini. Koji nejde na tekme jer su ga ti špiljski drukeri zašorali. Ono, pedeset na jednoga!
Ja bi ih dal u škole. U škole ili natrag u špilju!
